Одлука је фазни помак, тренутак прелаза теорије у праксу. Сама реч одлучити значи одвојити једну жељу од свих осталих и претворити је у стварност. Доношење одлуке је најтежи ментални процес који људи доживљавају. Врло често је одлучивање праћено болним осећањима. У клацкалици доношења одлуке и неодлучности може проћи цео живот.
Постоје разне форме неодлучности. Најједноставнија неодлучност је амбивалентност. Она је последица истовременог избора два супростављена циља. Није ретко да људи остају у позицији неодлучивања зато што немају свесне жеље, циљеве и визије. Има и оних који живе у конфликту вишеструког избора што отежава одлучивање.
Људи се деле на одлучне и неодлучне. За одлучне особе кажемо да су храбре у доношењу одлука. Њихова храброст може да проистиче из два извора, из визије или сагледавања целог тока будућих догађаја до остварења замишљеног циља, или из осећаја неодговорности за последице сопствених поступака.
Да ли се неодлучни људи деле на интелигентне и неинтелигентне? Могуће је да међу њима има и једних и других, али то је небитно, када неодлучност ствара неинтелигентне резултате. Њима је много важније да открију разлоге своје неодлучности. Примарни разлог неодлучности је страх од доношења одлука због њихових последица.
Неодлучни људи унапред замишљају сценарије неуспеха у достизању својих циљева или уопште и немају визију куда их води последица донетих одлука. И у једној и другој варијанти они делују из позиције страха.
Сваки страх је у својој суштини страх од смрти. Страх од смрти се лечи искључиво умирањем. Неодлучни људи ће се ужаснути од ове констатације, али ја не мислим на умирање тела, него на умирање ума који генерише страх. Не каже се случајно да кукавице умиру сто пута у једном дану, а храбар човек само један пут у животу.
Цео људски ум, са свим својим мислима, осећањима, противречним жељама, веровањима и ставовима је саткан од емоције страха. Кад он умре остане чиста интелигенција која је процес претварања теорије у праксу. Како уморити ум? Уношењем светлости свести у његову таму.
Ум је рингишпил из забавних паркова. Људи воле рингишпил баш због тога, јер их он тера, кроз опасност неконтролисаног летења, да забораве на свој ум макар на три минута окретања у простору. Кад ум умре остане чиста радост бивања.
ПСИХОЛОГИЈА СТВАРАЛАШТВА 